Ruska En plus grupa podnijeće tužbu tešku 93 miliona eura arbitražnom sudu u Frankfurtu protiv Vlade Crne Gore, zbog neispunjenih obećanja i izgubljenog profita kompanije čiji je vlasnik biznismen Oleg Deripaska u poslu sa Kombinatom aluminijuma Podgorica (KAP). Tužbu priprema bivši izvršni direktor KAP-a Jurij Mojsijev zbog štete koju je En plus grupa pretrpjela uvođenjem stečaja u KAP, bez saglasnosti ruske kompanije. Stečaj u KAP je uveden sredinom jula, čime je ruska strana izgubila pravo upravljanja fabrikom, ali su aktivirane sve garancije za kredite KAP-a, koje su pale na teret budžeta Crne Gore. To nije prva tužba koju En plus grupa podnosi protiv crnogorske vlade. Dve godine nakon privatizacije, koja je završena krajem 2005. godine, En plus grupa je tužila Vladu Crne Gore arbitražnom sudu u Frankfurtu tražeći 300 miliona eura odštete zbog lažno prikazane vrednosti KAP-a i dokumenata u procesu privatizacije.
Ruska En plus grupa podnijeće tužbu tešku 93 miliona eura arbitražnom sudu u Frankfurtu protiv Vlade Crne Gore, zbog neispunjenih obećanja i izgubljenog profita kompanije čiji je vlasnik biznismen Oleg Deripaska u poslu sa Kombinatom aluminijuma Podgorica (KAP), prenosi podgorički “Dan”.
Kako se navodi, tužbu priprema bivši izvršni direktor KAP-a Jurij Mojsijev zbog štete koju je En plus grupa pretrpjela uvođenjem stečaja u KAP, bez saglasnosti ruske kompanije.
Stečaj u KAP je uveden sredinom jula, čime je ruska strana izgubila pravo upravljanja fabrikom, ali su aktivirane sve garancije za kredite KAP-a, koje su pale na teret budžeta Crne Gore.
To nije prva tužba koju En plus grupa podnosi protiv crnogorske vlade. Dve godine nakon privatizacije, koja je završena krajem 2005. godine, En plus grupa je tužila Vladu Crne Gore arbitražnom sudu u Frankfurtu tražeći 300 miliona eura odštete zbog lažno prikazane vrednosti KAP-a i dokumenata u procesu privatizacije.
Vlada Crne Gore podnela je tada kontratužbu, a sve se završilo potpisivanjem memoranduma 2009. godine, kojim je crnogorska vlada preuzela polovinu ruskih akcija u KAP-u u zamenu za 130 miliona eura garancija za kredite, produžetak subvencija za električnu energiju i odustajanje od naplate poreskog duga.